U Srbiji odgovornost za neuspeh ne postoji i teško se može zamisliti. Vlast će u ovakvim uslovima po pravilu uzeti sve nadležnosti, a građani ništa neće moći dovoljno pratiti i kontrolisati upravo zbog nedovoljne transarentnosti. Aktuelni režim podržava tajkune, a ne preduzetnike, mala i srednja preduzeća, jer će ih ti isti tajkuni i spašavati ili ih kažnjavati očekujući mnogo zauzvrat. Takav režim neće investirati u školstvo, zdravstvo, energetiku, naučna istraživanja, već u ono kroz šta može širiti svoj uticaj. Uticaj vlasti u nerazvijenoj Srbiji direktno je suprostavljen jednom od osnovnih javnih interesa – jačanju konkurencije na otvorenom tržištu.
U potpunosti je neshvatljivo zašto prodavati državni, najprofitabilniji resurs koji ima najveći udeo na tržištu telekomunikacija i uspešno se bori sa konkurencijom. Samim tim, razvoj demokratije, konkurencije i tržišta kapitala idu ruku pod ruku. Političari koji zanemaruju ta načela ne čine to slučajno!
U bliskoj prošlosti imali smo primer kako je Hrvatska prošla prodajom Telekoma. Došlo je do poskupljena usluga i optuštanja zaposlenih. Nakon toga, Dojče (Deutsche) Telekom za koji se nezvanično može čuti da će kupiti i Telekom Srbiju, polako ukida poslove i seli ih u druge zemlje, npr. Slovačku, Rumuniju, itd. Dodatni problemi koji su se pojavili je bio odliv njihovih stručnjaka u Nemačku. Dojče Telekom svoje potrebe je rešavao na način da nudi mladim, najkvalitetnijim zaposlenima internacionalnu karijeru i zaposlenje u Nemačkoj, ali uz platu iz Hrvatske i vrlo malu nadoknadu koji su dobili za troškove preseljenja. Istovremeno, prodati hrvatski Telekom nije dovoljno ulagao u razvoj mreže, korisnici su postali jako nezadovoljni kvalitetom i dospupnošću usluge, ali su zato uprkos nižem standardu plaćali više nego građani u Nemačkoj. Tada je dodatno, brzina interneta u Nemačkoj bila preko 50 Mbita/sec, a u Hrvatskoj 4 – 10 Mbita/sec.

Sa druge strane, Telekom Srbija direktno deo svoje dobiti daje u budžet Republike Srbije i daje sponzorstva poznatim sportskim klubovima. Prodajom Telekoma, toga više neće biti, jer država više neće imati pravo na ubiranje plodova uspeha. Šta ćemo onda da radimo?
Računica za prodaju Telekoma je vrlo jednostavna: Ako uzmemo kredit od milijardu evra, dokažemo banci da ćemo ga sigurno otplaćivati, na primer, sa 80 miliona evra godišnje i kupimo Telekom! Naravno, razlika je ZARADA! Bez ijednog evra došli smo do kapitala! Da ne govorim da ćemo nakon nekoliko godina kredit otplatiti. Ali, ostaje i dalje ZARADA, KAPITAL, TRŽIŠTE I KORISNICI USLUGA TELEKOMA!
Čiji je onda sve ovo interes:
1. Da li će usluge pojeftiniti. Odgovor je NE.
2. Da li će biti otvorena nova radna mesta. Odgovor je NE. Biće otpuštanja!
3. Da li će tehnologija ići napred. Odgovor je NE.

Ovde ne postoji nijedan ekonomski interes niti opravdanje. A kap u prepunoj čaši biće ovakva odluka Vlade. Izgleda da u ovom trenutku strateški resursi nisu prioritet, i to bi naša celokupna javnost trebala da zna!
Zamislite da se ovo dogodi jednoj Norveškoj ili Nemačkoj, i to bi bio jeziv ekonomski udarac i niko takvu odluku ni u snu ne bi zamislio da donese. Jer, oni za razliku od nas imaju ogromnu posvećenost, uloženu energiju, rad, red i znanje za zaštitu strateških i državnih resursa i interesa.
”Telekom Srbija” nema cenu, jer nešto što nema cenu ne može biti na tržištu. Svi zastupnici prodaje u suštini pokušavaju da nam plasiraju naivnu ”viziju” razvoja naše privrede i značaja prodaje nacionalnih resursa. Suviše je naivno tome verovati. Da bismo govorili o razvoju naše privrede, najpre moramo da govorimo o njenom opstanku. Srpska ekonomija mora ponovo da oživi, pa tek onda da govorimo o njenom razvoju. Ekonomske mere ne daju rezultate, što jasno ukazuje da je ekonomska politika loša, ima najviši stepen opštosti, nerazumljiva je, netransparentna i izabrana je da ide putem kojim nema povratka. Ako nešto ne daje adekvatne rezultate, odmah se menja!
Poražavajuća je ”najava” prodaje ”Telekoma Srbije” za sve nas građane Srbije. Svaki put kada se u javnosti nađu činjenice, pojedinci nikada na to nisu imali odgovor, već su uglavnom bežali od bilo kakvog odgovora. Vlada Republike Srbije bi trebala vrlo oprezno i bolje da se snalazi u situaciji kada dobija pozitivne ocene i preporuke od strane Međunarodnih organizacija i Vlada drugih država. Zašto? Privreda Srbije koja se karakteriše visokom nezaposlenošću, visokim javnim dugom, niskim ili skoro malim investicijama, visokim kamatama od strane banaka, visokom korupcijom, nepovoljnim ambijentom za nastajanje malih preduzeća i razvoja preduzetništva gde sve to zajedno nikako ne može izazvati pozitivan ekonomski optimizam.

tw goo fb