Nije važan nijedan medij u Srbiji i ono što prenose, nego ono što je istina. A to je sledeće, Srbija već sada ima nivo javnog duga od 74% BDP-a, a kako javni dug konstantno raste ni 100% BDP-a neće biti nedostižna granica. Drugim rečima, ne treba nijedan doktorat iz ekonomije kako bi se videlo da to nije održivo, jer će Srbija najverovatnije završiti kao Grčka, jer kad kamate na svetskom tržištu počnu da rastu, Srbija jednostavno neće biti u stanju da to plaća.
Usled sistemskog uništavanja privrede ne možemo očekivati oporavak, niti značajan priliv stranih investicija. I dalje, očekuje se gore stanje ekonomske aktivnosti tokom, a i na samom kraju ove godine. Ni ove godine naša ekonomija nema nikakve šanse da preokrene negativne trendove. Nijedan ekonomski pokazatelj ne pokazuje znakove oporavka.
I pored dugo najavljivanog Zakona o radu koji je trebao da poboljša položaj zaposlenih kako je predstavljeno, situacija u praksi je veoma teška i alarmantna. Danas imamo sve više nezaposlenih i taj trend će sigurno biti nastavljen. Sa druge strane, imamo i sve teži položaj zaposlenih. To se manifestuje u sve većem broju različitih načina koje poslodavci koriste, a posledica je mnogo: kršenje prava radnika, rad na crno, itd.
Posmatrano sa ekonomske strane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je u februaru 2015. godine bila manja za 3,3% nego u februaru 2014. godine, a u odnosu na prosek 2014. godine manja je za 6,3%. Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u februaru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, proizvodnja derivata nafte, prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja i proizvodnja električne opreme.
Sektorski posmatrano, u februaru 2015. godine, međugodišnji pad proizvodnje je zabeležen kod snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija i rudarstvo (-14,7% i -13,6%, respektivno), dok je prerađivačka industrija zabeležila međugodišnji rast od 2,6%.

Najveći pad u februaru u odnosu na februar 2014. godine zabeležile su oblasti: prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja i proizvodnja računara, eletronskih i optičkih proizvoda (-29,9% i -24,6%, respektivno), dok je najveći rast registrovan u proizvodnji duvanskih proizvoda.
Fizički obim industrijske proizvodnje u februaru 2015. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, beleži pad kod 17 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje 52%), a rast kod 12 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje 48%).

Posmatrano po namenskim grupama, u februaru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, došlo je do pada u proizvodnji: energije za 14,2%, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,7% i intermedijarnih proizvoda, osim energije za 2,7%. Istovremeno, rast je zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (12,7% i 6,7%, respektivno). U periodu januar-februar 2015. godine, u odnosu na isti period 2014. godine, ostvaren je pad industrijske proizvodnje od 3,1%, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 3,5%. Najveći međugodišnji rast je zabeležen kod proizvodnje duvanskih proizvoda (povećanje više od dva i po puta), a najveći pad u proizvodnji drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja i ostalih saobraćajnih sredstava (-24,1% i -23,1%, respektivno). Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za februar 2015. godine, u odnosu na januar pokazuje pad ukupne proizvodnje od 2,8%, i pad prerađivačke industrije od 4,6%. U odnosu na prosek 2014. godine, desezonirani indeks industrijske proizvodnje za februar 2015. godine pokazuje rast od 1,6%, i rast prerađivačke industrije od 3,4%.
I na kraju, ako bi se sve ovo javno prikazalo svim građanima Srbije, kao i deficit kakav je stvarno, onda bi se pokazali svi promašaji ekonomske politike i nesprovođenje nijedne od strukturnih reformi. Vladi Republike Srbije nedostaje dosta znanja, sposobnosti, hrabrosti da se suoči sa teškom situacijom u kojoj se nalazimo, ali i volja da prestane da donosi pogrešne odluke i ode sa vlasti.

tw goo fb