Deficit i dug su danas reči kojima svi političari manipulišu. Često u izjavama ne znamo na koji deficit i/ili dug se misli i to svakako ostavlja prostor za brojne manipulacije, što kod nas i jeste slučaj.
Deficit opšte države u junu iznosio je 8 milijardi dinara, što je povećanje za oko 5 milijardi dinara u odnosu na isti mesec prošle godine. Preliminarni podaci o izvršenju republičkog budžeta ukazuju na to da i dalje očekivati nešto lošiji fiskalni rezultat u odnosu 2014. godinu Ukupni prihodi države naplaćeni su u približno jednakom iznosu kao u junu prošle godine, ali uz promenjenu strukturu. Poreski prihodi ostvareni su u nešto manjem iznosu prvenstveno usled smanjenja prihoda od poreza na dobit za oko 5 mlrd dinara (kao rezultat manje profitabilnosti preduzeća u 2014. godini), ali je to nadomešteno blagim povećanjem neporeskih prihoda.
I pored umanjenja deficita u 2015. godini, Srbija se još uvek ne nalazi u grupi evropskih zemalja sa visokim deficitom. Prema poslednjim prognozama, prosečan fiskalni deficit zemalja Centralne i Istočne Evrope iznosiće u ovoj godini 2,9% BDP-a, pri čemu je dve trećine zemalja već svelo svoj deficit ispod granice od 3% BDP-a. Tek mali broj zemalja u ovom regionu još uvek nisu rešile probleme svojih javnih finansija i njihovi deficiti premašuju nivo od 4% BDP-a: Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Slovenija i Makedonija. I kada bismo (nekritički) prihvatili deficit od 3,5% BDP-a u 2015. godini kao pravu meru njegove veličine (umesto 4,5% BDP-a), i dalje bi bio osetno veći od proseka uporedivih zemalja i Srbiju bismo mogli svrstati u grupu zemalja sa visokim deficitom. Povoljniji rezultati u 2015. godini nagoveštavaju da bi Srbija mogla da uhvati korak sa uspešnijim uporedivim zemljama, ali za to je neophodno sprovođenje reformi. To je neophodno i za ostvarenje osnovnog cilja fiskalne konsolidacije, odnosno za zaustavljanje rastuće putanje javnog duga (preduslov za to je deficit ispod 3% BDP-a). Međutim, za osetno smanjenje javnog duga, a tako i trenutno ogromnih budžetskih rashoda za kamate, biće neophodno dalje smanjenje deficita, i posle 2017. godine, na dugoročno održiv nivo od 1% BDP.

Dug opšte države u junu smanjen je za oko 300 miliona evra i na kraju meseca iznosio je 24,2 mlrd evra ili 73,5% BDP-a. Unutrašnji dug Republike Srbije smanjen je za 150 miliona evra, što je rezultat suprotstavljenih kretanja: direktne obaveze države smanjene su u junu za oko 170 miliona evra, međutim u isto vreme povećan je dug po osnovu izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća za oko 20 miliona evra. Smanjenje direktnih obaveza u najvećoj meri posledica je isplate drugog dela rate stare devizne štednje za 2015. godinu u iznosu od oko 160 miliona evra (prvi deo od 100 miliona evra država je građanima isplatila u maju). S druge strane, povlačenje još jednog dela kredita za likvidnost Srbijagasa (za koji je država izdala garanciju krajem 2014. godine) dovelo je do povećanja indirektnih obaveza za oko 20 miliona evra. Problem je što je od ukupno garantovanih 200 miliona dolara za 2015. godinu, Srbijagas je zaključno s junom povukao 160 miliona dolara, čime je ukupan iznos kredita ovog preduzeća za koje je država garantovala (i koje trenutno otplaćuje umesto Srbijagasa) dostigao 735 miliona evra.
I spoljni dug Republike Srbije smanjen je u ovom mesecu za oko 150 miliona evra kao rezultat, najverovatnije samo privremenog, oporavka vrednosti evra u odnosu na američki dolar. Naime, za razliku od prethodnih meseci, evropska valuta ojačala je u junu za preko 2%, što je doprinelo smanjenju ukupnih dolarskih obaveza kada se izraze u evrima (primera radi, dug Srbije samo po osnovu emitovanih evroobveznica smanjen je usled kursnih razlika za oko 110 miliona evra).
Glavni razlog za nešto veći deficit u Srbiji je kašnjenje u sprovođenju reformi i fiskalne konsolidacije. Većina drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope je sa smanjivanjem fiskalnog deficita počela još u 2010. godini. Neke zemlje, poput Litvanije, su u 2009. godini imale ogroman deficit od preko 9% BDP-a, ali su ga u srednjem roku (uz oštre mere konsolidacije) uspešno smanjile na nivo od oko 1% BDP-a. U Srbiji to međutim nije bio slučaj. Srbija je u 2009. imala relativno umeren deficit od 4,5% BDP-a (manji od većine drugih posmatranih zemalja), ali ga je do 2014. godine, uz određene oscilacije, povećavala umesto da ga smanjuje. Zbog tog kašnjenja u sprovođenju odlučnih mera fiskalne konsolidacije, Srbija je 2014. godinu završila sa deficitom od 6,6% BDP-a koji je bio najveći u odnosu na sve druge posmatrane zemlje Centralne i Istočne Evrope, ali i visokim i brzo rastućim javnim dugom od preko 70% BDP-a, koji je direktna posledica višegodišnjeg ostvarivanja velikih deficita.
Situacija nikako nije dobra, posebno imajući u vidu da za sledeću godinu postoje krediti i kamate koje država mora da otplati, kao i deo duga MMF-u, što će sasvim sigurno pogoršati trenutno stanje.

tw goo fb