Od 2001. do sredine 2005. godine u Evropi je vladalo razdoblje vrlo niskog ekonomskog rasta i  ekspanzivne monetarne politike, koja je kreiranjem visoke likvidnosti kamatne stope spustila na relativno povoljovne uslove. Nizak ekonomski rast, koji je na primer, u evrozoni iznosio prosečno jedan posto godišnje, i niske kamatne stope delovali su veoma nepovoljno na profitabilnost  bankarstva.

Slična tendencija ubrzanja rasta bankarskih plasmana nakon prodaje stranim vodećim regionalnim bankama postoji i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Velika ponuda kredita, zasnovana na, za apsorpcijsku sposobnost domaćeg tržišta, praktično neograničenim državnim izvorima, po sve povoljnijim uslovima, podsticala je i jačala odgovarajuću potražnju.

Zaduživanje države, osim što je preko kreditne ekspanzije generisalo visoki deficit platnog bilansa, stvaralo je i veliku ponudu deviza na domaćim deviznim tržištima i izazivalo je kontinuirane aprecijacijske pritiske. Otuda, naizgled paradoksalno, u zemljama as visokim deficitom platnog bilansa jačala je nacionalna valuta. Međutim, to  je samo prividno i tu temu ćemo ostaviti za drugi put.

Sada imamo ovakvu situaciju. U nastavku teksta, napravljene su 3 kategorije zaduženosti država: nisko zadužene, srednje-visoko zadužene i najzaduženije zemlje. U prikazanim tabelama date su sledeće kategorije: početak 2015. godine, kvartalna zaduživanja i predviđanje za 2020-u god. Zaduženost je merena ukupnim učešćem duga u društvenom bruto proizvodu.
tab6

tab7

U ovoj tabeli treba obratiti pažnju da je jedan od kriterijuma koji se uzimao 35% zaduženosti, tako da se slobodno može reći za prvih 8 zemalja spadaju u manje kritične zemlje posmatrano sa ovog aspekta.

tab8

U jednom od narednih tekstova razmotrićemo razloge zaduženosti, kao i njihove mogućnosti za izlazak iz krize, tačnije videćemo koja zemlja je koliko godina pod aranžmanom Međunarodnih finansijskih institucija i kakve su njihove šanse za opstanak.

tw goo fb